Aventin
Jedrilica
Menu
| | | Kontakt » E-mail en
Dijelovi jedrilice
Dijelovi jedrilice
  1. glavno jedro
  2. prednje jedro
  3. spinaker
  4. trup
  5. kobilica
  6. kormilo
  7. skeg
  8. jarbol
  9. jarbolni križ
  10. sartija
  11. škota glavnog jedra
  12. deblenjak (bum)
  13. jarbol
  14. tangun
  15. krmeno leto
  16. pramčano leto
  17. vang
Jedrilje jedrilice
Postoji mnoštvo različitih jedrilica. Većina jedrilica duljine 5-20 metara izvedena je s jednim jarbolom i dva trokutasta jedra. S prednje strane jarbola postavlja se prednje jedro, koje se ovisno o veličini naziva flok ili genova [đenova]. Iza jarbola se postavlja glavno jedro. Takva postava jedara zove se bermudsko jedrilje. Neke manje sportske jedrilice imaju samo jedno jedro, a veće jedrilice (i jedrenjaci) često imaju više jarbola i jedara. Za jedrenje niz vjetar često se koristi spinaker, veliko i lagano jedro. Vjetar u jedrima stvara velike sile, koje se prenose na jarbol. Da bi jarbol mogao izdržati ove sile, njegov se gornji dio povezuje s trupom jedrilice čeličnim sajlama - sartijama. Sartije povezuju gornji dio jarbola s pramcem i krmom (leta), te s bočnim stranama trupa jedrilice. Trokutasto jedro ima tri poruba (prednji, stražnji i donji), te tri ugla s okama za učvršćivanje jedra (ili rogalja; gornji, prednji i stražnji). Jedra se mogu postaviti klasično ili namatajuće. Za upravljanje jedrima koristi se sustav konopa i koloturnika. Konopi koji na jedrilici imaju posebnu namjenu obično imaju i posebno ime (npr. sidrenjak, cima, podigač, škota...).
Klasično prednje jedro na prednjem porubu ima kukice koje se pričvrste za pramčano leto. Donje se oko pričvrsti uz pramac, a na gornje se oko veže podigač (konop), koji se provede preko vrha jarbola, te natrag u kokpit (prostor na palubi u kojem boravi posada tijekom plovidbe). Povlačenjem podigača jedro se podiže, a otpuštanjem podigača jedro se (zbog vlastite težine) spušta. Na stražnje oko prednjeg jedra vežu se lijeva i desna škota (konopi), koje se dalje provode kroz koloturnike na klizačima na lijevoj i desnoj strani palube te dovode do lijeve i desne strane kokpita. Klizači su pričvršćeni na šine, po kojima se mogu pomicati više prema pramcu ili prema krmi. Škotama se regulira otvorenost jedra (kut prema uzdužnici jedrilice), a položajem klizača oblik jedra. Većina jedrilica koristi namatajuće (roll) prednje jedro. Tada se na prednje leto postavlja mehanizam za namatanje, te se jedro namata oko leta. Povlačenjem jedne od škota jedro se odmata, a povlačenjem posebnog konopa jedro se namata na leto. Iako se u ovom slučaju jedro odmata i namata, u jedriličarskoj terminologiji svejedno se koriste termini dizanje i spuštanje jedra.
Klasično glavno jedro na donjem porubu ima klizače koji se umeću u deblenjak (bum), te se konopom vezanim za stražnje oko jedro nateže prema stražnjem kraju buma. Ovaj se konop ne otpušta tijekom jedrenja, donji porub jedra je stalno nategnut. Na prednjem porubu jedro ima klizače koji se umeću u kanal u jarbolu, a na gornje se oko jedra veže podigač. Glavno se jedro diže i spušta povlačenjem i otpuštanjem podigača, isto kao i prednje jedro. Vrlo često jedrilice imaju namatajuće glavno jedro. Jedro se namata unutar jarbola, a za odmatanje jedra koristi se konop vezan za stražnje oko jedra. Zasebnim se konopom jedro namata. Neke jedrilice imaju glavno jedro koje se ne namata unutar jarbola već unutar buma. Za regulaciju otvorenosti glavnog jedra (kuta prema uzdužnici jedrilice) koristi se škota glavnog jedra, vezana za donji dio buma. Škota glavnog jedra može biti fiksno učvrščena na palubi, ili vezana za klizač koji se može pomicati lijevo-desno. Oblik glavnog jedra namješta se vangom, sustavom koji priteže bum prema palubi. Neka klasična glavna jedra su opremljena Cunningham-om, konopom kojim se priteže prednji donji dio glavnog jedra, i na taj način regulira dubina jedra.
Podvodni dio jedrilice
Maksimalna brzina jedrilice raste s duljinom jedrilice na vodenoj liniji. Zato regatne jedrilice imaju okomito odsječene pramce. Sve jedrilice, osim malih sportskih, imaju kobilicu izrađenu od olova, ili je na dnu kobilice pričvršćen element punjen olovom. Time se jedrici osigurava stabilnost, jer olovo u kobilici stvara protusilu sili vjetra u jedrima. Kod malih sportskih jedrilica protutužu sili vjetra osigurava jedriličar težinom svog tijela, naginjući se u privjetrinu. Iza kobilice nalazi se kormilo, povezano ili direktno s rudom kormila (argolom) ili lančanikom s kolom kormila (na većim su jedrilicama često postavljena dva, međusobno povezna kola kormila).
Copyright © 2004-2017 Aventin d.o.o.Uvjeti korištenja